Ideali u naboranoj ruci
Rekla sam ideali, možda su snovi, možda su želje...možda ime nije ni bitno...to su moji ideali, moji snovi, moje želje, moja Kaliopa koja je uvek tu... Uvek je i bila tu, u mojoj ruci, u mojim prstima u mojim mislima...
Govorili su mi da će nestati, da će otići sa prvim naborima, sa prvim žuljevima na dlanovima…Nisam im verovala. Zašto bi otišli?
Rekli su otići će, niko ih nije zadržao…Pregaziće ih stvarnost, nećeš ih želeti… Znala sam i tad da oni ne govore o mojim idealima, mojim snovima, mojim željama…
Nisu otišli, još uvek su tu, onako vedri i lepi, skrivaju se u naborima, odmaraju na dlanovima…