Ideali

Budimpesta-od ideje do realizacije

 23.6.2014 PONEDELJAK

Ok- dok cekam da neko otkaze put za Temisvar pa da mi se posreci i sledece nedelje odem, trazila sam i nasla nesto interesantno.

Budimpesta, izlet. 1. avgusta 2014. Polazak iz Novog Sada. Nasla sam ponudu na sajtu grupovina. Vaucer je 390,00 - imam i kod njih neki vaucer za taj vaucer tako da me ustvari izadje 316,00. Sam izlet je 15 evra + 250 din za zdravstveno osiguranje + moguci, ali ne i obavezan trosak - oko 7 evra za fakultativni izlet. Odlicno, odgovara! Datum mi se posebno dopada, jerbo planiram bas tog prvog avgusta da dam otkaz

Sutra uplacujem vaucer, zovem agenciju za rezervaciju. Pisanije nastavljam par dana pred put i naravno posle. 

Sreda 25.6.2014

Uplatila sa vaucer, s obzirom da je izlet u organizaciji beogradske agencije, komunikacija mora da se uspostavi putem telefona. Posto mi je profesija komunikacija telefonom, imam izvesnu dozu gadjenja prema ovoj vrsti komunikacije :-) medjutim, s druge strane, dok mozes face to face da me prevaris dok trepnem, putem telefona osetim i procenjujem sve, od toga sta u tom momentu radis i ne daj boze da prevrnes ocima- oseticu to, veruj mi.

Zovem agenciju, profesionalno zapazam izuzetnu dozu ljubaznosti, blagi neusiljen osmeh, i profesionalnost. Ok, svidja mi se. Brzo, jednostavno uz blagu dozu prijateljstva koja je neophodna pri ovakvoj vrsti komunikacije dogovaramo detalje, upucuje me oko tehnickih detalja..."vidim" da i ona pise na papir kao i njena novosadska koleginica, sa tom razlikom sto "vidim" da tacno zna gde sta zapisuje. Zamolim da mi mejlom posalje sve detalje, kaze ok. Mejl stize u roku od odmah. Bravo zeno! Svaka cast za nju i agenciju za koju radi. Sta ocekivati, posle ovoga, osim sjajnog izleta i saradnje u buducnosti. Nije mi namera da reklamiram agenciju, ali svakako zasluzuju da ih spomenem- u pitanju je Bg turs.

Jedini razlog zasto u prethodnom tekstu nisam spomenula ime novosadske agencije je taj sto im dajem sansu da poprave utisak koji su ostavili prilikom prvog kontakta. 

Temisvar-od ideje do realizacije

Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

Krenula sam sam svojom davnasnjom zeljom da putujem i pisem o tim putovanjima. Zapisivacu sve, od ideje, preko plana do realizacije. RAZLOG PRVI: imam pamcenje kao zlatna ribica-jedan sekund, i to je to :-D, a ne zelim da zaboravim. RAZLOG DRUGI: eto, mislim da ce biti interesantno i korisno za sve koji planiraju slicne avanture :-)

Putovacu kratko, na dan-dva. RAZLOG: vikend jedino slobodan-kad je slobodan!

Putovacu jeftino. RAZLOG:ovo ne moram da zapisem, sigurno necu zaboraviti, a i sigurna sam da nije bas interesantno :-D

22.6.2014 NEDELJA

IDEJA (sinoc sam dosla premorena sa svadbe – brat Milance se zenio :-):  Put u neki grad, gradic, sta god, na jedan ili dva dana. Krecem da pretrazujem sve sajtove sa popustima, guglam...ima svasta.

 PROBLEM: sve polasci iz Beograda! Necu da se mrcvarim do BG-a, hocu iz Novog Sada, mislim nije bas kao da hocu iz Crvene crkve ( za koju sam btw. nedavno saznala da postoji, tu je negde kod Bele crkve (zamislite!) – bilo bi lepo posetiti.), pa da kaze covek da izmisljam besne gliste. Enivej, sjajne ponude za polaske iz Beograda, toliko su mi se dopale da sam u jednom momentu poklekla i rekla, ok krecem iz Beograda.

ODUSTAJEM. RAZLOG: polasci su uglavnom petkom navece. Petak-radni dan-poslepodnevna smena: kako da stignem uopste. Kod ovog momenta se malo zadrzavam, ima tu vise opcija, nije nemoguce realizovati, ali sve ima svoju cenu.

Prva opcija: otici autom do mesta polaska, ostaviti auto na najblizem parkingu i nadati se da ce biti tu i u istom stanju kad se vratis. Prvi problem je sto ova opcija znatno povecava troskove puta-ipak trazimo jeftina putovanja. Opcija otpada, ne toliko zbog toga sto podize cenu puta,nego, ne znam zasto, ali imam neki trip da auto na nekom javnom parkingu u BG-u, sa novosadskim tablicama nije bas najsigurniji (setih se svog yugica :-) sad bi mi bas dobro posluzio u ove svrhe, jerbo nije bas tolika greota i da mu se nesto desi, a i ko bi njega i pogledao, mada pitanje je da li bi uopste stigao do Bg-a :-D ). Otpada.

Druga opcija: voz! :-D vozom iz Novog Sada do Beograda-samo onaj ko je jednom prosao taj pakao ce se nasmejati na ovu opciju kao i ja. No, cak i da uspes da odvojis milion sati za tu nenormalnu relaciju, ostaje ti problem da od zeleznicke stanice dodjes do mesta polaska, sto moze biti prilicno traumaticno za nekoga ko nije iz Beograda, pa sve to jos i nocu, jerbo kao sto rekoh polasci su uglavnom kasno nocu. Otpada.

Traca opcija: autobus. Relativno ok opcija, samo treba da uskladim polazak tog autobusa sa svojim radnim vremenom, sa vremenom polaska autobusa turisticke agencije i da u sve to ukalkulisem nocno lutanje po Beoradu od autobuske stanice do mesta polaska. Komplikejted. Otpada.

Cetvrta opcija: da molim nekoga da me odveze za Bg. Otpada-ne volim nikoga da cimam.

TRAZIM POLASKE IZ NOVOG SADA.

Neverovatno, uspevam da nabasam na agenciju koja ima lepe izlete na dan-dva-tri, i ima polaske iz Ns-a. Jeeeee... Neverovatno koliko mi je ovo oduzelo vremena i energije.

Gledam na sajtu par ponuda, ne znam za koju da se odlucim. Odlucujem se za onu koja ima najskoriji polazak. TEMISVAR, 29.6.2014 (sledeca nedelja). Jednodnevni izlet, polazak iz Novog Sada u 6:00h. Imaju polaske svaki vikend – ne razumem zasto mi je trebalo toliko dugo da nabasam na njih. Definitivno nemaju dobru reklamu. CENA IZLETA: 990,00 DINARA.

U cenu uracunat

-         prevoz, kako kazu visokopodnim,komfornim autobusom ( i to cu da proverim nadam se sledece nedelje)

-         - obilaske prema programu (lep program, poduzi, pa necu da pisem, bice o o tome kad se vratim)

-          usluge pratioca grupe.

-          troskove organizacije putovanja.

Nije uracunato:

-         individualne troskove – nikad mi nije bilo jasno zasto ovo moraju da pisu!

-         Medjunarodno putno osiguranje (u ovom momentu ne znam koliko je, verujem da cu saznati sutra, jerbo planiram da krenem u realizaciju)

 23.6.2014

Usla sam u agenciju, na momenat sam se okrenula prema vratima da proverim sta pise, jerbo nisam nikako mogla da povezem neverovatnu neljubaznost osob koja se nalazila u toj prostoriji sa turistickim radnikom. Na vratima pise da je to turisticka agencija – ostajem u prostoriji. Prijatnija je atmosfera na rocistu za razvod braka. Posto zeni koja tu radi, racunar sluzi (kao i mnogim salterskim sluzbenicima u Srbiji) samo da lepo izgleda i da smo kao moderni, gospodja uzima gomilu papira, gde vodi evidenciju koliko ima slobodnih mesta i ko zna sta jos (verovatno i po koji recept za slatko i sl.)... i tako sam sedela dok je ona listala i brojala, i brojala, i brojala...i na kraju izbrojala da je sve popunjeno. Laknulo mi je. Nema veze sto je sve popunjeno, samo  nek je ona izbrojala, jer je bilo mucno i gledati je, a mogu samo da zamislim kako je bilo njoj. Sledeci termin je 20. jula – da zakazemo tad? (sestro slatka, do 20. 7 . ko ziv-ko mrtav...pa ne planiram putovanje u svemir, pa da se pripremam mesecima unapred). Ne, kazem, ukoliko neko bude otkazao, da li postoji mogucnost da mi javite? Ah, da, naravno – zapisuje broj telefona na parce papira – svaka joj cast ako u to ne umota zvaku da baci u kantu. Ok, ne smetaju mi nekulturne i neprofesionalne salteruse. Iskreno se nadam, da ce neko otkazati,  pa da uletim u ovu turu. U medjuvremenu (jerbo sam jos danas na godisnjem, pa imam vremena) pretrazujem i ostale agencije u Novom Sadu.

6.7.2014.

Samo da javim da ocigledno niko nije otkazao put ili je profesionalac ipak bacio papiric sa mojim brojem telefona.

Ne mogu da ne primetim, posto se bavim prodajom, koliko bi ova agencija imala vise posla kad bi imala zaposlene koji se bave svojim poslom i koji shvataju da se i oni bave prodajom. Sigurna sam da bih pristala na neki drugi termin, da su pozvali, rekli da niko za moj zeljeni datum nije otkazao, ali da jos uvek mogu da se prijavim na sledeci polazak. Ovako sam se okrenula beogradskim agencijama iako mi je to daleko komplikovanije. 

Prica zbog tisine - pisanje zbog beline

PRICA ZBOG TISINE – PISANJE ZBOG BELINE                                

Kad sanjam snove

KAD SANJAM SNOVE                                                                               

Psi lutalice

PSI LUTALICE

Neko je, ne znam tacno ko, ali za pricu nije toliko ni bitno, predlozio da se svi psi lutalice u jednom gradu spale. Kakva se samo buka  napravila oko toga. Naravno najvecu galamu su digli oni koji su najodgovorniji – drustvo za zastitu zivotinja. E, sad pitam ja njih, cini mi se vise retoricki, al` ko zna mozda mi se jednog dana i odgovori – zasto? Ne, ne pitam zasto se bune protiv tog predloga, pitam ih zasto oni, ciji je to posao, ne nadju resenje. Zasto ih nigde nema dok neko drugi ne pokrene tu pricu. Na pitanje sta ustvari oni rade, uglavnom daju opste odgovore, da ne kazem, nista ne kazu. I ovaj put, kao i mnogo puta i u mnogim situacijama, po pitanju mnogih problema, pokazalo se da je mnogo lakse kritikovati necije resenje nego dati svoje. 

Cemu sve to

CEMU SVE TO

             Mnogi su me pitali cemu sve to...vecina je mislila, i verujem jos uvek misli da se na studijama filozofije razmislja, raspravlja o tome..cemu sve to...kao da je to jedino pitanje filzofije i kao da mi nismo imali pametnija posla nego da pitamo cemu sve to... nego nije to bitno. Bitno je da se ja nikad nisam pitala cemu sve to...nisam se pitala sve do momenata kad sam zavrsila. Ne znam kako da vam objasnim, ni da li cete razumeti, ali sad kad me niko vise ne pita, nego govore, lepo, zavrsila si...meni ne ostaje nijedno pametnije pitanje osim - cemu sve to.

Sloboda nema granica

SLOBODA NEMA GRANICA

Secam se ogromnih plakata pre par godina...lepo plavo nebo, belicasti konjic koji se vijori kao vetar... i paf...jedna od najglupljih recenica svih vremena – sloboda nema granica. Pomislih, kad je vec doticna kompanija iz susednog nam inozemstva ulozila novac u dizajnera, na plakat, lepak, radnike-montere..., mogli su i koji dinar, da ne kazem kunu, dati nekom sa malo mozga da im kaze i sta da napisu na tu lepotu od pozadine.

Uporno pokusavam da zamislim neku slobodu koja nema granicu...krenem od nesvesnog, prirodnog, pa se setim vode koja granice nema – ne znam zasto, al` mi o`ma neki cunami pred ocima proleti...pa idem tako dalje, do svesnog, coveka...opet ne znam zasto, al` mi o`ma moj komsija kroz glavu proleti. Da se razumemo, nije da ja ne volem svog komsiju, i dajem mu svu slobodu ovog sveta – do moje ograde...

Kuvati glavom-pisati srcem

KUVATI GLAVOM – PISATI SRCEM

            Svaki dan nesto kuvaju. Jedan dan je to nesto egzoticno, drugi dan je to nesto srpsko, treci nesto slatko i tako redom, iz dana u dan mi preporucuju razne recepte za dorucak, rucak, veceru, uzinu...Najvaznije je kazu, bez obzira sta kuvate, kuvati srcem. Ljubav kojom zacinite svako jelo daje onaj poseban ukus, a sto je najvaznije, nista ne kosta. I tako svaki dan, kazem sebi kako cu sutra skuvati rucak srcem i ljubavlju. I evo kako to izgleda: stavim kecelju sa osmehom, radosno uzmem kutlacu u ruke i eto me. Najvazniji zacin je tu, i stvarno nije me nista kostalo. Medjutim vec kod svakog sledeceg sastojka nailazim na problem. Kosta me ljudi! Ako danas napravim piletinu u sosu od pecuraka i belog vina i salatu od paradajza, feta sira i maslina, pa sve to jos sa maslinovim uljem – kao da bude zdravo, nece mi ostati nista drugo nego da narednih dana lizem serpe koje sam koristila za spremanje tog rucka.

Neka se ne naljute kuvari, voditelji, kuvari-voditelji, voditelji-kuvari, ali pisem srcem( i to me stvarno nista ne kosta) ali mislim sa bi oni trebali ubuduce da kuvaju glavom, jer bi onda ta jela kuvali i neki drugi osim njih.

BOZIJE ZAPOVESTI I HRISCANSKE VRLINE

BOZIJE ZAPOVESTI I HRISCANSKE VRLINE

            Iskreno da kazem, da mi je mnogo 10, mnogo je! Nisam bas preterano religiozna. Ustvari, da bar u ovom tekstu ispostujem devetu, pa da ne lazem, nisam religiozna uopste. E, sad da ne bih bila pogresno shvacena, moram to malo da pojasnim. Naime, kod mene su vera u boga i religioznost totalno razdvojene. Jednostavno ne osecam potrebu za bilo kakvom vrstom posredovanja izmedju mene i boga. Nije mi potreban odlazak u crkvu, niti citanje Svetog pisma, da bih bila bliska sa bogom. Tu blizinu ja mogu da osetim i setajuci se prirodom i u tisini svoje sobe...

No, bez obzira na sve to, u poslednje vreme, nekako mi se cini da sve to sto mi se cinilo apsolutno nepotrebno, dobija na smislu. Pre svega tih famoznih 10 zapovesti kao i onih 7 vrlina.

Ne mogu da kazem, da mi se nikad soba nije vrtela i da me nikad stomak nije boleo posle slava i praznika, i ne mogu da kazem da je ta peta vrlina ona koje treba svako slepo da se drzi, ali ovih dana, slusajuci vesti i citajuci novine, pomislih kako bismo svi mogli malo vise paznje da posvetimo onoj zapovesti koja se nalazi pod rednim brojem 6 – tako bi bilo vise srece, mira, spokoja i sto je najvaznije, vise zivota.

Amor gilipter

AMOR GILIPTER

Da, jedan najobičniji gilipter...uvek sam ga crtala lepo i lepršavo, uvak sam o njemu pričala tiho i nežno...Sećam ga se iz priča, sećam ga se iz snova kao takvog...

Videla sam ga jednom, išao je ka meni, na svetlucavom vetru, onako lako i veselo, baš kako sam želela, baš kako sam sanjala... Iskrice vetra zapljuskivale su mi pogled, ali videla sam da mi nesto donosi...nisam znala šta... ali to je amor, onaj amor kojeg sam toliko čekala, o kojem sam toliko maštala, kojeg sam zamišljala kako mi dolazi...I kao da je znao...ma, mora da je znao da sam ga bas tako dočekivala u svojim željama. Da, znao je, stao je bas na onom mestu, na kojem je uvek stajao...Znam, ostaće tu još jedan tren, i nestaće...nestaće u onoj tankoj liniji između sna i jave, na razmeđi dana i noći. Tu odlaze svi moji snovi, neki odlaze da bi se vratili, neki odlaze i nestaju u sopstvenom ništavilu. On se uvek vraćao... Ovaj put je bilo drugačije...nije otišao...i dalje stoji i gleda u mene. U jednoj iskrici sam nazrela luk i strelu uperenu u mene...ma ne, pa to je amor, onaj svetlucavi dašak vetra...sigurno sam uobrazila...pa zašto bi dođavola on upirao strelu u mene!

Na crnoj tabli nesrece ja crtam lice srece

NA CRNOJ TABLI NESRECE JA CRTAM LICE SRECE

Svakom, ko je bar jednom stajao u redovima sa zeljom da dodje i red na njega, da vec jednom zavrsi sa tom birokratijom – bar za taj mesec, je dobro poznato ono sivilo lica, gorcina glasova i tezina uzdaha. Uvek i svugde isto crnilo. Pa, dokle tako!? Da li ce ikada drzavne sluzbe biti efikasne, da li ce ljudi ikada stati iza mene kad dodju kasnije,da li cu ikada imati kompletnu dokumentaciju? Poznato vam je ovo, zar ne?

            E, pa dragi moji, sve to vise ne mora da izgleda tako! Ja sam nasla resenje za sebe, a sigurna sam da isto mozete i vi, samo ako se malo potrudite. Dok pisem ovaj tekst, ispred mene je jos 50-ak brojeva, odnosno ljudi koji kao i ja zavrsavaju peripetije oko zamene zdravstvene knjizice. Na drugom kraju cekaonice vidim mladica koji se nesvesno smeska citajuci neku knjigu, pored mene cupka devojka sa slusalicama u usima, a na klupi sede deda i baka koji zajednicki resavaju ukrstene reci i smeju se tome kako su nekada mogli to da urade za pet minuta, a sad cak iako ih je dvoje to zahteva malo vise vremena i pomoc resenja sa pretposlednje strane.

Ja sam svoj spas nasla u pisanju i spoznaji da uvek postoji nacin da se na crnoj tabli nesrece nacrta lice srece.

Ideali u naboranoj ruci

    Rekla sam ideali, možda su snovi, možda su želje...možda ime nije ni bitno...to su moji ideali, moji snovi, moje želje, moja Kaliopa koja je uvek tu... Uvek je i bila tu, u mojoj ruci, u mojim prstima u mojim mislima...         

Govorili su mi da će nestati, da će otići sa prvim naborima, sa prvim žuljevima na dlanovima…Nisam im verovala. Zašto bi otišli?

Rekli su otići će, niko ih nije zadržao…Pregaziće ih stvarnost, nećeš ih želeti… Znala sam i tad da oni ne govore o mojim idealima, mojim snovima, mojim željama…